LEPILA ZA DRVNU INDUSTRIJU
Lepila izradjena na bazi vinilacetata nasla su svoju primenu mnogo ranije u industriji drveta, proizvodnji stolarije i to prvenstveno zbog njihove velike adhezivne moci prema drvetu i prodiranja u drvnu masu. U poredjenju sa drugim lepilima ova imaju nekoliko izuzetnih osobina koje su posebno vazne za ovu oblast upotrebe. Prvo je njihova trenutna pripremljenost za upotrebu, bez posebne pripreme. Lepilo je posle stvrdnjavanja mekse i elasticnije nego druga lepila koja se koriste u preradi drveta, zato prakticno uopste ne vrsi otuplivanje alata pri obradi zalepljenih delova. Rad sa lepilom je higijenski i zdravstveno neskodljivo jer lepilo ne sadrzi nikakve stetne rastvarace. Ne treba zanemariti ni njevou univerzalnu upotrebu. Relativno mali broj tipova lepila koristi se za veliki broj tipova spoja, raznih vdsta drveta i materijala.
Opste osobine
Vinilacetatna lepila su bele tecnosti, slabo tecljiva (gusta), karakteristicnog mirisa. Nisu eksplozivna, zapaljiva niti toksicna. Stvoreni osuseni film leplila je transparentan, a moze biti i slabo mat bele boje. Film je kompaktan, relativno tvrd, elastican i nelepljiv.
Sa hemijskog stanovista radi se vodenom rastvoru homopolimerne polivinial acetatne disperzije, doradjenog omeksivacem i drugim sastojcima (standardnim za lepila) odnosno vodeni rastvor kopolimerne disperzije vinilacetata sa drugim komonomerima koji mogu biti doradjeni raznim dodacima, na primer otvrdnjivacima, plastifikatorima, itd (ekspresno ili dodacima orpornim na vodu). Lepila ne sadrze organske rastvarace.
Pri stavaranju spoja u procesu lepljenja nema hemijske reakcije ili izmene. Radi se o fizickom procesu kod kojeg drvo apsorbuje vodu iz disperznog lepila pri cemu se na porvrsini stcara kompaktan film. Lepilu se ne dodaje nikakvo sredstvo za ucvrscivanje (osim kod vodootpornih lepila). Lepilo nije potrebo razredjivati, niti zagrevati.
Otpornost protiv klimatskih opterecenja
Predmeti napravljeni od drveta, odnosno od drugog materijala proizvedenog na bazi celuloze, ugradjeni se veoma cesto na mesta koja su izlozena visokoj vlazi, kisi, niskim , odnosno visokim temeraturama its. Da spoj na tim predmetima moze izdrzati takvo opterecenje lepilo mora odgovarati konkretnim kriterijumima. Konkretni kriterijumi definisani su u normi STN EN 204.
Po toj normi leplia za drvo rasporedjena su u cetiri standarden kategorije otpornosti:
D 1 enterijer, gde temperatura samo trenutno ili kratkotrajno prelazi 50 oC, a vladjnost drveta je najvise 15 %
D 2 enterijer sa trenutnim ili kratkotrajnim uticajm vode ili vazdusnog kondenzata i / ili kratak uticaj visoke vlaznosti vazduha koja povecava vlaznost drveta i do 18%
D 3 Eksterijer zasticen od uticaja promenljivih klimatskih uslova, ili enterijer koji je izlozen cestim kratkotrajnim ili dugotrajnim uticajima vode ili kondenzata vazduha visoke vlaznosti.
D 4 Eksterijer izlozen stalnom uticaju promenljivih klimatskih uslova, ali sa primenjenom povrsinskom zastitom, ili entrijer sa cestim intenzivnim uticjame vode ili konddenzata iz vladjnog vazduha.
